
Искључи се, Аска.
Пакујем лоше расположење у последње дане ове године. „Да не пређе у Нову.”
Све је постало брзо. Све се свело на претрчавање и прелиставање.
Претрчавамо преко људи, преко посла, преко града. Прелиставамо књиге, албуме и фејсбук профиле.
Поред свега тога, ја и даље покушавам да о свему што (не) радим – мислим.
У мојој глави – центрифуга.
Негде на пола уха, скретање пре нервног слома, чула сам глас своје сестре: „Теби треба једно OFF дугме!”
ОFF дугме за:
- лоше вести на телевизији
- лошу музику
- туђа мољакања и тужакања
- селфије и зидне плочице купатила
- судоперу и судове
- болесно звоно будилника
- писање приказа теоријске књиге
- деклинацију бројева у руском језику
- палачинку која се залепи за тигањ и иде на живце
- ватру која никако неће да се запали у пећи у недељу ујутро
- нервозу којој не знам узрок
- укочен врат
- диоптрију која је отишла у ђавола
- његово одсуство
- мисли о поноћи тог 31. децембра
- самозаваравања
- одлагање теретане, тренинга или једноставно сна
- све.
Једно велико OFF дугме.
Кад би такво дугме стварно постојало, а ја га стварно употребила можда се не би десила једна забрињавајућа ствар. Можда не бих рекла својој сестри у три поподне да ћу да скувам кафу, можда не бих ставила џезву на укључену ринглу, а онда (после два сата!) изашла из куће да попијем кафу са другарицама, можда не бих дошла кући у пола осам и затекла укључену ринглу и врелу џезву из које је испарила сва вода. Да, можда се не би десило да оставим укључену ринглу четири и по сата. Можда не бих истрисала своје буве (за које и нисам знала да их имам) на људе који немају везе с мојим бувама. Можда не би све одједанпут постало разлог због ког се претварам у аждају која бљује ватру у себи и умире од горушице. Можда.
Једно OFF дугме би добродошло пред крај године да обрише оно што треба да буде обрисано. Или да буде само то – OFF дугме. Магичан прекид свега, макар накратко.
У том искључивању све би имало смисла.
(Сигурна сам у тај смисао као што сам сигурна у бесмисао свега без искључивања.)
Или да ми неко само да да спавам.
А кад се пробудим прво да видим Жмуово лице.
Онда све може да буде на ON.