Има тако неких дана кад би се увукао у ћебе као у чарапу. Кад би утрчао у неку књигу као у завршницу велике и напорне септембарске трке.

Кад би себи био мали човек из радија – па да слушаш само одабрану музику, одабране успомене. Аудио – сећања.

Има дана кад се оно мамино правило о златној средини обије о главу. „Не претеруј. Немој толико да се смејеш после ћеш да плачеш.“ Године су успеле да скрате све, па се и тај савет скупио на оно једноставно: „Не штрчи!“

Разговарала сам са Георговом мамом о томе колико је моја радозналост спутана свакодневним животом и прокрастинацијом (прво свакодневице, па онда и знатижеље).

– Одлагање ће ми једног јутра доћи главе!

– Их, није то баш толико озбиљно!

– Не разумеш. Овде је све некако постало озбиљно. Ако ти је коса неуредна – депресивна си. Ако ти је кућа несређена – лења си. Ако ти је у глави конфузно – сами ти пишу неке не-дај-Боже-дијагнозе. Ако се радујеш, па… Исто ово са дијагнозама. Питам се само кад ћу да радим нешто што се мени ради.

– Па ти већ радиш ствари које се теби раде.

– Да, али и даље делује као да негде запињем. Читала си о овим супер женама, оне увек све стижу, чиста им је коса, смеју се и не кукају.

– Па и ти не кукаш. А живиш у П. Није лако живети у П. Сама водиш бригу о својој кући, посете пријатељима и родбини не можеш да одложиш, иза сваког угла је нека обавеза-авантура. И кад се смориш, реално, мораш сама да се анимираш. Лако је бити кул у Београду.

– Лако је бити кул у Београду?

– Лако је бити кул међу странцима, позориштима и хепенинзима. Буди кул у П. Па да видиш шта је ултра-мега-супер жена!

И тако ме је мајка једног трогодишњака залепила за наслон фотеље силом моћнијом од инерције, гравитације и свих оних центрифугалних и центрипеталних сила заједно. Буди кул у провинцији, рече.

А ја сам се већ у мислима паковала да се имагинарно преселим дубоко у неку планину.

Правило о златној средини ме је опет лупило по челу. Не бежи из крајности у крајност. Не тражи одмор изван себе. Пронађи уточиште. Тамо негде унутра. Јер ти не треба одмор за ноге, већ одмор за душу.

Буди кул у провинцији. Штрчи тамо где ти се штрчи. Понекад, послушај маму.

Никад не поштуј правило о златној средини кад волиш. Кад волиш – претеруј.

И свако јутро се умивај у својој оази мира.

Шта, умивај – опери косу!