Budi dobra ti, čuvaj se, dođi kući ranije – „i ne sljedi te, to su loše djevojke.“

Sećate se šta je mama govorila? Budi dobra, čini dobro – vratiće ti se, ne laži, ne kradi, pomozi drugu u nevolji? Pa smo porasle i shvatile da dobre devojke idu u raj, ali im se život pretvori u pakao.

Gde god da se okrenem oko mene šetaju moderne Pepeljuge, Snežane i Uspavane lepotice. Mame koje čiste celu kuću, spremaju obroke i događaje, a ne dobiju ni „hvala“ – jer se to podrazumeva. Devojke koje žive na jabuci dnevno, ne bi li sačuvale „liniju“ – jer se njemu ne dopadaju obline. Žene koje prolaze kroz život kao kroz san – jer je lakše živeti u magli, no osvestiti se i videti da smo zbog lepog ponašanja zaglavile u groznim vezama, na groznim radnim mestima, sa groznim ljudima.

Jer: nije učtivo odbiti uslugu, nije lepo prevrnuti očima, nije pristojno ljubiti se na prvom sastanku i pustiti njegove ruke niže od ramena. Nije drugarski pričati o tuđim tajnama, nije ljudski pričati o tuđim problemima, nije kolegijalno ne uraditi sav posao umesto šefa. Budi dobra, čuvaj se, dođi kući ranije, dok drugi beru med.

Zašto nas uče lepom ponašanju i bace u svet pun grubosti? Dobro uvek pobeđuje, kažu, a umesto dokaza nam podmeću bajke. U tim bajkama nagrada uvek dolazi POSLE. I tako, u čekanju tog POSLE i srećnog završetka, propustimo slatke početke, zabavne sredine i životna iskustva.

Dobra je ona, znaš, ali…

Za dobru devojku uvek kažu kako nije zanimljiva. Momci je biraju za prijateljicu, ispovednicu i ortaka, ali ne i za curu. Jer dobru devojku moraš vratiti kući pre ponoći. Jer sa dobre devojke trebaš prvo skinuti stid, pa onda odeću. Jer se dobrom devojkom ženiš, a ti si mlad za ženidbu i hoćeš da proživiš. Sa dobrom devojkom ne možeš da proživiš, ona je previše čista, smerna i dobra. Ona je previše. Pa na nju lupiš etiketu: „Dobra je ona, znaš, ali ja nisam sad za ozbiljnu vezu.“

Dobru devojku ne odbiješ, već je odložiš za neka buduća vremena. I tako je zarobiš u ozbiljnoj vezi koja ne postoji. Ne daš joj priliku da ide s tobom u bioskop, more i krevet. Ne daš joj da se posvađate, pomirite i raskinete na tri dana. Ne daš joj da te upozna. Ne daš sebi da otkriješ koliko je u stvari – loša.

Ko vam je rekao da je to dobrota?

Ko vam je rekao da se dobrota meri u centimetrima ženske suknje? Kome ste poverovali da se kopčanjem bluze zakopčava i duša? Kako vam je palo na pamet da kažete da je loša jer voli pivo?

Dobra devojka se budi. Pije kafu i jede kajganu za doručak. Ona polaže ispit – šesticom i desetkom. Ona nosi dugu suknju i blesavu frizuru. Ona igra na ulici i – u sebi. Ona sluša mamu, ali i svoje srce.

Ona voli „Malog princa“, bajadere i šansone. Svira gitaru i trenira fitnes. Greh su joj čips i čokolada. Ponekad nepropisno parkira očev auto, ali uvek vezuje pojas. Smeje se i mršti. Peva i plače. Ne govori o drugim ljudima, već o svojim snovima. Ona je kaleidoskop koji ti ne razumeš. Ona je bluza koju ne umeš da otkopčaš. Naučili su je da se ponaša lepo i zbog toga kažeš da je dosadna i veruješ da će ti oprostiti kad ne odgovoriš na poruku, kad je prevariš ili srce slomiš.

Ali ona ne čeka na tebe da je oženiš. Ona čeka onog ko će u njoj videti: i devojčicu, i devojku, i ženu. (A ne suknju, dekolte i piće u čaši.)

Za tebe je ona je previše čista, smerna i dobra. Ona je previše. A u stvari si ti premalo. I nikad nećeš otkriti koliko se dobra devojka dobro ljubi – kad se zaljubi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *