Жму је једини човек на свету који је због превелике среће заглавио у болници.

Свака бајка треба да почне са: био једном један принц. Или била једном једна принцеза.

Наша бајка почиње са: био једном један Жму који је због превелике среће што је постао тата – заглавио у болници.

Јер смо ми таква породица. Свуда идемо заједно. Па и у болницу.

– Знам да ми нисмо неки селфи-људи, али немој да заборавиш после да направимо једну фотку испред породилишта, важи? Реално, данас смо мама и тата унутра, од сутра смо мама и тата споља. Имам трему.

То кажем Жмуу дан пре чувеног царског реза. Наравно, не направимо селфи.

Ујутро, пре него што сам изашла из анестезија-тунела, моја девојчица је заплакала. А Жмуово срце је поскочило.

И ево, скакуће данима.

Тако одједанпут постане јасно – не постоји узалуд клише како је живот рингишпил.

Кад смо били клинци најстрашније је било на вашару сести у Балерину. Чувена Балерина је имала огромну сукњу и вртела је њоме свуда по ваздуху љутом од мириса вашарских пљескавица. Ко седне у њено крило, зна се – тај је неустрашив.

Возила сам се само једном. Јер сам ја више рингишпил тип. Али и та једна вожња била је довољна да схватим – док кроз нешто не прођеш сам, не може нико да ти преприча. А оно што делује као страшно може да буде безазлено. Или да те прогута.

Постала сам мама оног тренутка када сам сазнала да ћу бити мама.

Жму и ја смо били родитељи – унутра. Девет месеци.

Сада смо родитељи – споља. Девет дана.

То је као ова вожња Балерином. Страшно ако гледаш са стране. Још страшније док се не завртиш у њеној сукњи. Вртоглаво кад из њеног крила сиђеш на земљу.

Само што је овде јасно. Силаска на земљу више нема. Ваљда је то тако кад себи родиш дете толико слатко да би га појео за ужину. Уместо слатке вуне или сладоледа на точење.

Живот се претвори у рингишпил и вашар. Или у Жмуову аритмију.

Уместо бајке добијеш праву причу.

 

Праве приче немају почетке и завршетке.

Праве приче имају један рез којим почиње живот.

Од њих ти се врти у глави и прескаче срце.

Али праве приче трају и без жетона за рингишпил.

Њихово гориво је љубав.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *