Шта да ти причам! Није лако овако стално бити откривен и бео пред светом. Осветљен собом. Закопчан обавештајним реченицама. Није практично бити песник у свему осим у поезији.

Шта да ти причам! Данас је много теже остати заљубљен него заљубити се. Ја сам пронашла неку тактику (наравно, верујем да никоме то још није пало на памет), па се сваког дана заљубљујем испочетка.

Наравно, никоме не може бити интересантна таква прича.

Јер како могу бити занимљиви расплети без заплета и перипетија?

Шта да ти причам! Моја (мело)драма ме је начела негде у средњој школи. Постоје тако неки поступци које можеш да правдаш само тим малим годинама.

У П. и даље постоји један пролаз између зграда у који сам побегла да плачем кад је рекао да ме не воли. И није то једино место које могу маркирати својом срамотом.

Наравно да сам окретала шољицу кафе са Олгом и тражила љубав у траговима кафе. Која заљубљена тинејџерка то не ради?

О алкохолним јединицама и оним другим – у дневнику, такође не треба много да се каже.

Шта да ти причам. Заплети и постоје да те науче отпетљавању и првој лекцији сазревања: није срамота бити запетљан, срамота је не видети то у огледалу.

У огледало данас може свашта да стане. Али као и досад, најбитније је да ли ти се допада слика.

Шта да ти причам! Неподношљиво је лако бити срећан са тобом у тој слици – сада кад знам да су на њој слојеви наших чворова, залечене ране и замазани ожиљци. Неизрециво је дивно чекати са тобом нова запетљавања и све лепша распетљавања, и предвиђати будућност без шољице кафе.

У огледало може свашта да стане, ако не заборавиш све да сместиш.

Онда не смета ни ако се разголитиш пред светом. Па останеш откривен и бео.

Шта да ти причам! Све је у реду ако ти се допада слика!